Pitajte bilo koga ko redovno igra tenis i reći će vam isto: tenis je mnogo više od udaranja loptice preko mreže. Za devojke i mlade žene rekreativni tenis predstavlja jednu od najkompletnijih aktivnosti – dobar je za telo, um i stvaranje stvarnih međuljudskih veza.
To nije samo nešto što teniseri vole da govore o svom sportu. Sve veći broj istraživanja potvrđuje ove tvrdnje – od danske studije koja je tokom četvrt veka pratila hiljade ljudi do analize 1,2 miliona odraslih, objavljene u jednom od vodećih svetskih časopisa iz oblasti psihijatrije.
U projektu Tennis4Women 2.0 upravo su ovi dokazi razlog zbog kojeg radimo ono što radimo. Naš projekat, koji se realizuje u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, ima cilj da na teniske terene dovede veći broj devojaka i mladih žena uzrasta od 13 do 27 godina, kao i da klubovima, trenerima i volonterima obezbedi alate koji će im pomoći da ih zadrže u sportu.
U nastavku predstavljamo tri najveće prednosti tenisa za mlade žene, rezultate naučnih istraživanja i način na koji naš projekat te prednosti pretvara u stvarne prilike.
Najpre, neprijatna istina: devojke zaostaju
Pre nego što se posvetimo prednostima tenisa, važno je razumeti zbog čega projekti poput našeg uopšte postoje.
Globalno istraživanje koje su predvodili istraživači Svetske zdravstvene organizacije, objavljeno u časopisu The Lancet Child & Adolescent Health (Guthold i saradnici, 2019), zasnovano na podacima prikupljenim od 1,6 miliona adolescenata iz 146 zemalja, pokazalo je da čak 85% devojaka širom sveta ne ispunjava preporuku od najmanje jednog sata fizičke aktivnosti dnevno. Kod dečaka taj procenat iznosi 78%.
Devojke su bile manje fizički aktivne od dečaka u gotovo svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem. Dok se nivo aktivnosti među dečacima tokom godina postepeno poboljšavao, kod devojaka gotovo da nije bilo promene.
Naknadna analiza SZO za Evropu iz 2022. godine detaljnije je istražila razloge za to. Prepoznate prepreke zvuče bolno poznato: nedostatak vremena, osećaj nedovoljne sposobnosti za bavljenje sportom i premalo prilika osmišljenih u skladu sa stvarnim potrebama i interesovanjima devojaka.
U izveštaju se navodi da učešće u fizičkim aktivnostima postepeno opada tokom adolescencije. To znači da devojke gube naviku redovnog kretanja upravo u periodu kada je ona najvažnija za dugoročno zdravlje.
Drugim rečima, problem nije u devojkama. Problem predstavljaju pristup, samopouzdanje i okruženje – a upravo tu tenis, kada se pravilno organizuje, može da napravi razliku.
Snažnije i zdravije telo – potencijalno decenijama duže
Tenis je zapravo trening za celo telo. Svaka razmena udaraca obuhvata sprint, bočno kretanje, skokove i zamahe, što znači da istovremeno razvijate snagu, brzinu, koordinaciju, ravnotežu i izdržljivost. Najčešće to ni ne primećujete jer ste previše zauzeti pokušajem da stignete sledeću lopticu.
Međutim, najznačajnije otkriće o tenisu i fizičkom zdravlju odnosi se na mnogo više od same kondicije.
Copenhagen City Heart Study, značajan danski istraživački projekat koji je tokom perioda od čak 25 godina pratio više od 8.500 odraslih osoba, upoređivao je povezanost različitih sportova sa očekivanim životnim vekom. Rezultati objavljeni u časopisu Mayo Clinic Proceedings (Schnohr i saradnici, 2018) postavili su tenis na sam vrh liste.
Procenjeno je da teniseri imaju 9,7 godina duži očekivani životni vek u poređenju sa fizički neaktivnim osobama. Tenis se našao daleko ispred badmintona sa 6,2 godine, fudbala sa 4,7, biciklizma sa 3,7, plivanja sa 3,4 i trčanja sa 3,2 godine.
Studija je opservaciona, što znači da pokazuje snažnu povezanost, ali ne predstavlja direktan dokaz uzročno-posledične veze. Ipak, obrazac je upečatljiv. Istraživači kao moguće objašnjenje navode jedinstvenu kombinaciju aerobne izdržljivosti, kratkih eksplozivnih pokreta i stalnih zahteva za koordinacijom koje tenis podrazumeva.
Poruka za mlade žene je jednostavna i veoma ohrabrujuća: tenis je sport kojim se zaista možete baviti čitavog života, a navike i veštine stečene sa 15 ili 25 godina mogu vam koristiti i sa 65.
Kako se ovo primenjuje u projektu Tennis4Women 2.0: Naši partneri razvijaju rodno osetljivu metodologiju treninga zasnovanu na načinu na koji devojke i mlade žene zaista doživljavaju sport. Ona se direktno bavi preprekama prepoznatim u istraživanju SZO – od nedostatka samopouzdanja do potrebe za prijatnijim i otvorenijim sportskim okruženjem.
Kroz pilot-teniske kurseve i besplatne radionice u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji učesnice dobijaju priliku da rade na terenu sa trenerima obučenim za primenu ove metodologije. Prethodno iskustvo nije potrebno.
Takođe pripremamo seriju praktičnih video-tutorijala koji obuhvataju osnove tenisa – forhend, bekhend, servis, volej i razmenu udaraca – kako biste mogli da počnete da učite čak i pre svog prvog treninga na terenu.
Smireniji i usredsređeniji um
Teniseri instinktivno znaju jednu stvar: dok učestvujete u razmeni udaraca, gotovo je nemoguće brinuti o bilo čemu drugom.
Tenis zahteva potpunu pažnju – morate da pratite lopticu, odaberete udarac i pravilno pomerate noge. Ta intenzivna koncentracija funkcioniše poput dugmeta za resetovanje preopterećenog uma.
Nauka se ponovo slaže sa iskustvom igrača. Jedna od najvećih studija o fizičkoj aktivnosti i mentalnom zdravlju, objavljena u časopisu The Lancet Psychiatry, obuhvatila je 1,2 miliona odraslih osoba (Chekroud i saradnici, 2018). Pokazala je da osobe koje redovno vežbaju imaju približno 1,5 dana lošeg mentalnog zdravlja manje mesečno u odnosu na osobe koje nisu fizički aktivne.
Najveća korist primećena je kod približno 45 minuta aktivnosti, od tri do pet puta nedeljno. Prevedeno na tenis, to bi moglo da znači dva treninga u klubu i jedno dodatno vežbanje udaraca – sasvim ostvariv nedeljni ritam za studentkinju ili mladu zaposlenu osobu.
Mentalne koristi tenisa, međutim, prevazilaze samo smanjenje stresa. Tenis donosi stalne male pobede. Svaki pravilno izveden udarac, poboljšan servis ili duža razmena loptice gradi tih i postojan oblik samopouzdanja.
Istovremeno učite da napredak dolazi kroz vežbu i da greške nisu neuspeh, već korisna informacija.
Čak i najbolji igrači sveta smatraju da je mentalna snaga sastavni deo igre. Iga Świątek, nekadašnja prva teniserka sveta i jedna od najglasnijih zagovornica brige o mentalnom zdravlju u tenisu, sarađuje sa sportskim psihologom još od tinejdžerskih godina i više puta je donirala novac od nagrada organizacijama koje se bave mentalnim zdravljem.
Kako je rekla za časopis Time, shvatila je „koliko bi naši životi mogli da budu lakši kada bismo malo radili na sebi“.
Ako je rad na mentalnom zdravlju dovoljno važan za grend slem šampionku, onda je to lekcija vredna učenja na svakom terenu. Za mlade žene koje se suočavaju sa školskim obavezama, studijama i društvenim pritiscima, ta lekcija ima značaj koji daleko prevazilazi osnovnu liniju teniskog terena.
Kako se ovo primenjuje u projektu Tennis4Women 2.0: Mentalno blagostanje i izgradnja samopouzdanja direktno su uključeni u edukativne materijale našeg projekta.
Prikupljamo primere dobre prakse iz cele Evrope kako bismo otkrili šta zaista funkcioniše kada je potrebno privući devojke u sport i motivisati ih da u njemu ostanu. Rezultate istraživanja pretvaramo u Priručnik dobre prakse i besplatni komplet alata za onlajn učenje, namenjen trenerima, stručnjacima i volonterima.
Cilj je stvaranje nove generacije trenera koji razumeju da dobar trening razvija um igračice podjednako koliko i njenu igru.
Stvarne veze i zajednica koja traje
Tenis ima reputaciju individualnog sporta, ali istraživanja pokazuju drugačiju sliku.
Kada su autori kopenhaške studije istraživali zašto su sportovi sa reketom i timski sportovi zauzeli prva mesta na listi dugovečnosti, izdvojili su jedan zajednički element: ovi sportovi zahtevaju prisustvo drugih ljudi, a sama društvena interakcija izgleda predstavlja važan deo zdravstvene koristi (Schnohr i saradnici, 2018).
Studija objavljena u časopisu The Lancet Psychiatry ukazuje na isti zaključak. Društvene i timske aktivnosti bile su povezane sa najmanjim opterećenjem mentalnog zdravlja među svim vrstama fizičke aktivnosti, verovatno zato što smanjuju izolaciju i grade osećaj pripadnosti (Chekroud i saradnici, 2018).
Svako ko je proveo jedno popodne u lokalnom teniskom klubu odmah će prepoznati ovu pojavu: partneri u dublu, prijatelji za trening, klupski događaji i razgovori nakon meča.
Za mlade žene prijatan i otvoren klub može da postane druga zajednica – mesto na kojem pripadaju, ostaju aktivne i mogu da budu ono što jesu. Osećaj dobrodošlice veoma često predstavlja odlučujući faktor koji određuje da li će devojke ostati u sportu.
Niko to nije bolje izrazio od Billie Jean King, legendarne teniserke koja je svoju karijeru posvetila borbi za položaj žena u tenisu.
Govoreći o svom detinjstvu, rekla je: „Tenis mi je dao samopouzdanje kada sam osećala da se ne uklapam.“ Decenijama kasnije njena poruka devojkama ostaje ista: „Sport nas uči otpornosti. Učimo da se ponovo podignemo.“
Kako se ovo primenjuje u projektu Tennis4Women 2.0: Zajednica se nalazi u središtu svega što radimo.
Naše besplatne radionice i Tennis4Women događaji osmišljeni su kao prijatna mesta bez pritiska, na kojima devojke i mlade žene mogu zajedno da isprobaju tenis, bez obzira na prethodno iskustvo ili nivo sposobnosti.
Kroz međunarodnu saradnju naše četiri partnerske organizacije – ŠK Virtus i Institute iMPACT iz Slovenije, TK Lošinj-Jadranka iz Hrvatske i Player Zone Tennis Academy iz Srbije – povezujemo zajednice preko granica i pokazujemo da je pokret za žene u tenisu zaista evropski pokret.
Vaše tenisko putovanje može da počne već danas
Naučni dokazi su jasni: tenis jača telo, podržava mentalno zdravlje i gradi zajednicu – i sve tri prednosti može da pruža tokom čitavog života.
Istraživanja, međutim, jasno pokazuju i da devojke i mlade žene još nemaju dovoljno stvarnih prilika da počnu da se bave ovim sportom.
Tennis4Women 2.0 postoji upravo kako bi popunio tu prazninu – kroz besplatne radionice, video-tutorijale prilagođene početnicama i klubove širom Slovenije, Hrvatske i Srbije koji su spremni da vas dočekaju.
Nisu vam potrebni prethodno iskustvo, skupa oprema ili savršen forhend. Potrebno je samo da se pojavite.
Pratite nas na Instagramu i Facebooku kako biste saznali više o predstojećim događajima, tutorijalima i pričama sa terena.
Snažnije telo, smireniji um i nova prijateljstva – teren vas čeka.
Izvori
Guthold, R., Stevens, G. A., Riley, L. M. i Bull, F. C. (2019). Global trends in insufficient physical activity among adolescents: a pooled analysis of 298 population-based surveys with 1.6 million participants. The Lancet Child & Adolescent Health, 4(1), 23–35. Sažetak: saopštenje SZO.
WHO/Europe (2022). Barriers and Facilitators of Physical Activity Participation in Adolescent Girls (informativni dokument). SZO za Evropu.
Schnohr, P., O’Keefe, J. H., Holtermann, A., Lavie, C. J., Lange, P., Jensen, G. B. i Marott, J. L. (2018). Various Leisure-Time Physical Activities Associated With Widely Divergent Life Expectancies: The Copenhagen City Heart Study. Mayo Clinic Proceedings, 93(12), 1775–1785. PubMed.
Chekroud, S. R., Gueorguieva, R., Zheutlin, A. B., Paulus, M., Krumholz, H. M., Krystal, J. H. i Chekroud, A. M. (2018). Association between physical exercise and mental health in 1.2 million individuals in the USA between 2011 and 2015: a cross-sectional study. The Lancet Psychiatry, 5(9), 736–746.
Tennis4Women 2.0 sufinansira Evropska unija u okviru programa Erasmus+ Sport. Izneti stavovi i mišljenja pripadaju isključivo autoru ili autorima i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu (EACEA). Ni Evropska unija ni EACEA ne mogu se smatrati odgovornim za njih.